Nekada je u Hillsboro-u bilo i po par stotina stanovnika, pre svega zbog rudnika a sada su ostali samo farmeri. Vlasnica Vine Bar-a kaže da zadnjih godina dolaze i dobrostojeći umetnici, muzičari a i ljudi koji vole mir. „Možeš sve da ih vidiš sutra na doručku, u kafeu pored bara.“
U tom trenutku, ušao je muškarac sa belim šeširom i sedim, dugim brkovima. Već po pozdravu video sam da su bliski, i ispostavilo se da je to njen muž. Radio je na aerodromu u Avganistanu sa nekim Bosancem i kaže da su postali dobri prijatelji. Iako Bosanac nije znao dobro engleski, koristili su google prevodilac.
Preporučili su mi da spavam u RV kampu, ali su mi takođe napomenuli da se ne plašim divlje svinje, koja zna da dođe u kamp da traži ostatke hrane. Rekli su da je ona kao neka njihova maskota, mada zna i da se naljuti. Ispričali su mi da ima i dosta jelena koji silaze u grad. „Jednog je skoro, na putu, ubio neki Teksašanin iz pištolja pa, zamalo, da meštani nisu ubili njega“, pričao je „Marlboro man“, sasvim malo otvarajući usta, ispod gustih brkova.
Otišao sam u RV Kamp, sva mesta su bila ispunjena starim kamperima ali nigde ljudi. Pored table za dobrodošlicu bilo je ispisano uputstvo. Za šator i tuširanje šest dolara, samo tuširanje – tri dolara. Verovatno je bilo dosta ljudi koji su spavali u susednom parkiću, i plaćali samo tuširanje. Uputstvo je dalje navodilo gde da se uzme koverta, i ubaci sa novcem u metalno sanduče.
Pre nego što sam ubacio novac pogledao sam gde bih mogao da stavim šator. Tada sam ugledao nekoliko jelena, tu pored mene, kako svojim velikim, blentavim očima zure u mene i nervozno trzaju ušima. Čim sam se pokrenuo, laganim koracima, koji su u trenu postali skokovi, nestali su iz vidokruga; ali sam, ipak, uspeo da ih slikam.
U toaletu je sve bilo priručno: umesto vrata bila je plastična zavesa, kao za kadu, tuš nije radio a umesto svetla stavili su neke diode. OK, pomislih – šest dolara kamp sa tuširanjem, tri košta samo tuširanje bez kampa, te sam ubacio tri dolara u metalno sanduče – za kampiranje bez tuširanja.
Dok sam postavljao šator pojavio se stariji, negovani čovek u farmerkama i kariranoj jakni. Imao je frizuru i naočare kao da je preslikao Lenona. Posle upoznavanja i njegovog izvinjenja što je Tramp izabran za predsednika, sledile su priče iz života, razmena iskustava i stavova. Obojica smo se trudili da izrazimo svoje mišljenje na najbolji mogući, politički korektan, način. Neosporno, bio je to obrazovan čovek sa bogatim iskustvom. Dogovorili smo se da se nađemo na doručku.
„Sprema se oluja“, dodao je na rastanku: „ostaviću ti otključana vrata mog RV-ija, pa ako ti zatreba da se skloniš, ti uđi, ima vina i kafe, posluži se.“ Zahvalio sam se i rastali smo se.
Da je duvalo – duvalo je; šator se uvijao i cvileo ali je bez problema izdržao i tu noć . U toku noći, odlučio sam da ću ostati još jedan dan u ovom interesantnom mestu.
Nastaviće se…
